Bezbednost u Rio de Žaneiru je jedan od razloga zbog kog se neki ljudi ne usuđuju da ga posete, a ko je pozvaniji o tome da govori od žene koja već drugu godinu zaredom u njemu boravi tri meseca – sama! 🙂
Ako bih morala u jednoj rečenici da opišem situaciju, rekla bih – nebezbedno nije, ali su stalna budnost i prisutnost obavezne. To ne znači da treba da si u konstantnom strahu, jer neko vreba da ti otme bubreg, već da si svestan sebe i okoline.
Kao što sam u prethodnom tekstu navela, najbezbedniji delovi su Kopakabana, Ipanema i Leblon, koji se nalaze u južnom delu grada i ja sam ih prepešačila uzduž i popreko – mnogo puta.
Zapravo, sve što vidite na sledećoj mapi (osim naselja Humaitá), obišla sam u šetnjama.
Rio nije grad koji će na početku da te nuna. Prvo moraš da mu se svidiš, a za to treba da imaš ono što počinje na M, a završava se na UDA 🙂
Svakako bih istakla i da moje iskustvo teško može da se poredi sa iskustvom ljudi koji putuju sa agencijom i grupom. Moja želja je bila da živim u Riju, da postanem deo grada, ne da za dve nedelje obiđem sve “must see” lokacije i vratim se kući.
Jezik
Tokom priprema za putovanje u Rio de Janeiro, saznala sam da samo 5% stanovnika Brazila govori engleski. Ali, ja sam to razumela na sledeći način – Znaš ti šta je 5% u onolikoj zemlji!! Pogotovo u velikim gradovima kao što su Rio i São Paulo, tamo mora da znaju!
Koliko sam pogrešno razumela shvatila sam već na aerodromu, kada sam čoveka iz obezbeđenja, pa zemaljsku stjuardesu pitala gde se čeka Uber. Međutim, najveći šok mi nije bio to što ga ne govore, već što ga ni ne razumeju.
Trenutak u kom sam shvatila da neću moći da se oslonim na jezik kao sredstvo komunikacije je trenutak u kom sam se osetila nebezbedno. Ne kažem da sam bila u nebezbednoj situaciji, ali sam na taj način toliko bila izmeštena iz zone komfora, da sam to stanje lako pomešala sa strahom za bezbednost.
Google Translate aplikacija mi je prilično pomogla. Osim što prevodi tekst koji ukucaš, nudi opcije prevođenja teksta sa slike i govora.
Prevod sa slika mi je mnogo značio u prodavnicama i restoranima koji nemaju meni na engleskom, dok je poslednja opcija zamišljena kao podrška u “živom” razgovoru, ali praktično to sve još uvek ne ide tako lako 🙂
Beskućnici
Sledeće što me je zateklo je broj beskućnika. Ljudi na Kopakabani doslovno spavaju svuda na ulicama.
Da me neko ne shvati pogrešno, znala sam da ne idem u Monako, ali na osnovu slike koja se predstavlja svetu, favele i južni deo grada su jasno podeljeni i ne mešaju se. Ili je meni tokom priprema nešto očigledno promaklo?
U jednoj fazi sam čak bila ljuta na sve one Instagram naloge o Riju, jer nam ne daju kompletnu sliku.
Međutim, kada sam shvatila da ni ja ne bih mogla da uperim telefon u ljude koji spavaju na ulici, napravim sliku i objavim je, razumela sam da ih treba pustiti na miru. Lično nisam videla da ikoga diraju.
Moja ljutnja i nemiri ponovo su potekli iz straha za bezbednost, ali sam se brzo uverila da za tim nema potrebe. Za oprezom da, strahom ne.
“Izgledaj kao lokalac i kao da znaš gde ideš” saveti
Saveti na koje sam često nailazila kada je bezbednost u Rio de Žaneiru u pitanju. Smešni su ako ih shvatiš bukvalno, pa hajde da objasnim šta se pod tim podrazumeva.
“Izgledaj kao lokalac” znači ne ističi se po garderobi, nakitu, gedžetima i ponašanju. Ovde su svi u majicama, šorcevima i japankama (havaianas, kako ih oni zovu). I to je to. Videćeš ih tako obučene ujutru u prodavnici i poslepodne na ručku u fensi restoranu. Veoma oslobađajuće, što se mene tiče 🙂
“Izgledaj kao da znaš gde ideš” je jasno šta znači, ali deluje teško ako si sam i prvi put u novom gradu, zato se u Google mape kunem!
Iako sam u proseku dnevno pešačila oko 10km, uvek bih prethodno odlučila gde idem i na Google mapi čekirala street view. Na početku sam čak pamtila i brojala u koju ulicu treba da skrenem, umesto da vadim telefon i gledam gde sam u tom trenutku.
Možda je ovo bila malo veća, da ne kažem nepotrebna, doza opreza, ali sam sa njom bila u miru.
Uz ove savete, dodala bih još i “gledaj svoja posla”.
Rio je grad u kom se na svakom koraku nešto dešava. Atmosfera je živa, vibrantna, prepuna energije koja lako može da te zbuni.
Zato je važno da se prepustiš vajbu i sve za tebe neobično što vidiš, doživljavaš kao najnormalniju stvar na svetu. Ne zagledaj, ne rogači oči, ne čudi se, ne upiri prstom, ne zastaj, ne reaguj… šta već može da ti padne na pamet.
💡BONUS: Ako ti lokalac na plaži ili dok sediš u kafiću priđe sa skupljenom pesnicom sa prstima na dole (a hoće mnogo puta), uzvrati pozdrav! 🤜🤛
Prevoz
U Riju su na raspolaganju autobus, metro, taxi i Uber. Meni je pre dolaska na više mesta potvrđeno da je Uber najbezbedniji, tako da sam samo njega i koristila.
Ukoliko želite da se informišete više o ostalim vrstama prevoza, ostavljam vam link ka sledećem tekstu: Public Transportation in Rio de Janeiro – How to use it?
Obilasci
Preporuka je da u obilaske idete sa grupom, bez obzira na to jeste li u Rio došli u sopstvenoj režiji.
Ovo je bio i moj plan, ali agencija sa kojom sam još u Srbiji odlučila da idem ponela se, u najmanju ruku, nezainteresovano i neprofesionalno.
Umesto da tražim novu agenciju, odlučila sam da sama obiđem sve što želim. O tome ću pisati u nekom od narednih tekstova.
Najbolji način da nosite mobilni telefon, dokumenta i novac
… su one torbice koje se nose oko struka, iliti pederuše 🙂
Nisam svedočila takvoj situaciji, ali svi tekstovi o bezbednosti, koje sam pre dolaska čitala, upozoravaju da je najrealnija opasnost da ti na ulici maznu telefon iz ruke ili zadnjeg džepa.
I zaista, ovde ćete retko na ulici videti osobu sa mobilnim telefonom u ruci.
Naravno, možete da izvadite telefon i napravite fotke, ali uz obaveznu svesnost o svom trenutnom okruženju.
Druga stvar su laptopovi – to na ulici nisam videla nikad 🙂 Tokom tri meseca, samo sam tri puta videla ljude da sede sa laptopom, i to u restoranima hotela.
Mogu da “nanjuše” (ne)poštovanje
Ovo je moja subjektivna procena i jedan od razloga zašto sam zavolela ove ljude, iako sa mnogima zbog jezičke barijere nisam imala mogućnost da razmenim više od Olá! i osmeha.
Nekako su sirovi i jednostavni. Ne u smislu da su primitivni, već da nemaju suvišne slojeve preko ličnosti koje jesu. Na mene je to delovalo terapeutski.
Zato verujem da sam, zbog dubokog poštovanja koje sam u svakom trenutku osećala i pokazivala, od strane ljudi sa kojima sam svakodnevno bila u kontaktu, bila prihvaćena i zaštićena.
I za kraj…
Da li je bezbednost u Rio de Žaneiru razlog da ga ne posetite?
APSOLUTNO NE.
Ovo je grad koji svojom lepotom i energijom prodire u najdublje slojeve duše i oslobađa najdelikatniji deo vas. Ujedno, to je ono najvrednije što je meni dao – dozvolu da budem i osećam se kao Ja.
